Kad je bio Juli Jednom kad je bio Juli plakalo je nebo jako, ni sunce nam grijalo nije pustilo se tuga da ga bije. Cvjetovi su uvenuli mladi i nejaki, bol je ušla u dom svaki. Jednom kad je bio Juli opasao pojas mržnje, nismo dali ljubav da se budisve smo bili, ali ne i ljudi. Jednom kad je bio Juli zapuhao vjetar zla, još ga ima, još nam pušeruši ove naše duše.Jednom kad je bio Juli ljudstvo je zatajilo, pustilo je svoje klice što godinama je gajilo. Jednom kad je bio Juli suze su zastale, u kamen se pretvorile a na svakom piše, ovakvih Dželata nikada više… Jednom kada dodje Juli ti ušuti i sjeti se, spusti suzu ti niz lice i sjeti se Srebrenice,obraz svoj su pokazali ti ne oprosti, ne halali.
Piše: Alma Buljubašić Magl